Primena boja za dekoraciju i zaštitu zidova
Šta su veziva a šta rastvarači
Glavni činioci boja, lakova i uopšte premaza su veziva i rastvarači, koji mogu biti prirodnog i veštačkog porekla, njihov sastav i kombinacija utiču direktno na kvalitet dobijenog proizvoda.
Veziva su one materije koje se nalaze u premazima(bojama , lakovima) koje nakon isparavanja svojih rastvarača ili svoje tečne komponente prelaze u čvrsto stanje i vezuju se kako između sebe tako i za podlogu na koju prionu. Mogu biti mineralna, kao što je na primer kreč (kalcijum oksid, hemijska formula CaO), gips, cement, vodeno staklo. Organska veziva prirodnog porekla vodotopiva, glutin, albumin,kazein (živoitinjskog porekla), skrob, dekstrin,poluceluloza, guma, lateks (biljnog porekla). Organska veziva veštačkog porekla u grubo se mogu podeliti u dve grupe, kondenzacione smole i polimerizacione kao što su fenolne smole (epoksi smola: Araldit SV 410), ketonske ( AW2 ), poliestarske (alkidna smola: poliester) itd…
Rastvarači predstavljaju one supstance u kojima se vrši disperegovanje (ravnomerno razređivanje, raspoređivanje) jedne ili više supstanci. Rastvarači mogu biti prirodnog porekla (najpoznatiji je voda) ili veštačkog (etil acetat, glikol etar i aceton)..
Šta je "VOC" |
 |
Pre svega ukratko ćemo vam objasniti šta su lako ispariva organska jedinjenja ili "VOC" (engl. volatile organic compounds).To su organska hemijska jedinjenja koje odlikuje visoka isparljivost već na sobnoj temperaturi (oko 22 stepena celzijusa), koja je prouzrokovana njihovom niskom tačkom ključanja, za rezultat imamo da veliki broj molekula ispari ili sublimira (sublimacija je prelazak supstance iz čvrstog u gasovito agregatno stanje, bez tečnog među stanja), u okolinu (vazduh, vodu ili tlo). VOC su brojna, raznovrsna i sveprisutna jedinjenja, mogu biti prirodnog i veštačkog porekla. Većina mirisa koje osećamo su VOC. Međutim neka VOC jedinjenja su štetna po ljudsko zrdravlje, mogu dovesti do alergijskih, respiratornih reakcija i zato je njihovo prisustvo strogo regulisano, naročito u zatvorenom prostoru. Glavni izvor veštačkog VOC-a su boje i premazi.Rastvarači su dužni da šire zaštitni ili dekorativni film. Oko 12 milijardi litara boja i lakova se proizvede godišnje, tipični rastvarači su alifatični ugljovodonici, (etil acetat, glikol etar i aceton), Motivisani troškovima i pitanjem zaštite životne sredine i regulativama koje to uređuju, sve više proizvođača boja i lakova prelazi na proizvodnju zasnovanu na vodenim rastvaračima.
Po važećim regulativama na ambalaži boja i lakova mora da bude označen sadržaj lako isparivih organskih materija (raspon u kome se one kreću), na osnovu čega se određuje u koju grupu spadaju, ambalaža može sadržati i neki od zvaničnih simbola.
Akrilne boje
Akrilne boje su vrsta brzosušećih boja, koje se sastoje od pigmenata pomešanih sa emulzijom akrilnih polimera ( velike molekulske supstance sastavljene od delova koji se ponavljaju, monomera, povezanih u dugačke lance). U svežem stanju se rastvaraju (razređuju) vodom, kada se osuše postaju vodootporne. Poreklo akrilnih boja vezuje se za " POLYACRYLIC" patent Oto Rema (Otto Rohm) iz 1915 godine, u masovnu upotrebu ulaze 1950. godine u SAD.
Odlikuje ih velika brzina sušenja, izuzetna postojanost, otpornost na vodu, elastičnost, dobra paropropustnost (zidovi dišu, nisu hermetički zatvoreni, nasuprot uobičajenom mišljenju),mogućnost toniranja u veliki broj nijansi, od pastelnih da izrazito punih tonova. Za tamne tonove koriste se posebne baze koje su providne.
Završna tektura koju boja ostavlja prilikom nanošenja na odgovarajuće pripremljenu podlogu je izrazito fina( iz tog razloga pun efekat akrilnih boja za zidove dobijamo ako su površine novo izgletovane i fino izbrušene), ako se nanosi adekvatnim valjkom, ili potpuno glatka ako se nanosi pištoljem za prskanje, za to je zaslužna elastičnost tankoslojnog filma koji ostavlja akrilna boja i koji se prilikom sušenja zateže. Upotrebom na površinama koje su ranije bojene poludisperzivnim ili disperzivnim bojama, ili imaju veći broj slojeva boje na sebi, gubimo glatkoću i finoću teksture koja odlikuje akrilne boje.
Što se tiče cena, akrilne boje su relativno skupe, i njihov cenovni rang se može kretati u zavisnosti od proizvođača i nijanse boje od 5.00 evra pa do preko 30.00 evra za 1 litar. Cena toniranih akrilnih boja je uvek veća,jer se formira sabiranjem cena baze (osnovna boja, koja može biti providna ili bela) i pigmenata (tonera) koji se dodaju.
Vrste i tipovi boja
Na ovoj strani govorićemo samo o bojama za zaštitu i dekoraciju zidnih i plafonskih površina
Rešili smo da obojimo, ili što bi naš narod rekao,"okrečimo", svoj dom ili poslovni prostor, izvođač koga smo angažovali nama nudi različite vrste boja za bojenje unutrašnjih zidova i plafona, različitog cenovnog ranga.
U ponudi se na našem tržištu mogu pojaviti najčešće tri osnovne vrste, ekološki prihvatljivih, boja za dekoraciju i površinsku zaštitu zidova, koje se međusobno razlikuju pre svega u kvalitetu i otpornosti na spoljne uslove. To su akrilne boje disperzivne i polu disperzivne.Više faktora utiče na odabir boja, pre svega namena prostorija, frekvencija ljudi koji će u njoj boraviti ili kroz nju prolaziti, i faktor cene. Da li su površine koje želimo da obojimo upravo ogletovane i pripremljene ili osvežavamo stare površine (zidovi plafoni su zaprljani ili jednostavno želimo da promenimo boju), nije presudan faktor na sam odabir tipa boja, jer sve ove boje su na vodenoj osnovi i mogu se bojiti jedna preko druge, ali postoje određeni razlozi koje treba uzeti u obzir, a to je tekstura (površinski sloj) koji ove boje ostavljaju, što će mo objasniti za svaki tip boje ponaosob.
Disperzivne boje
Disperzivne boje se proizvode na bazi polimernih veziva. Odlikuju ih dobra mehanička i hemijska svojstva, otporne su na vodu, nečistoće se mogu uklanjati vlažnim trljanjem finim krpama, mogućnost toniranja u veliki broj nijansi, dobra paropropusnost. Po svom sastavu disperzivne boje su slične akrilnim. Njihov kvalitet varira od u zavisnosti od proizvođača i tipa boje, i kreće se u rasponu od premaza dosta skromne pokrivne moći i kvaliteta do izuzetno kvalitetnih, koji ispunjavaju najviše standarde i mogu se koristiti za zaštitu površina izloženih ekstremnim vremenskim uslovima. Završna tekstura kod disperzivnih boja je grublja (debeloslojna) od akrilnih, može varirati od polu fine, koja se postže upotrebom adekvatnih valjaka, do nešto grublje, na samu teksturu (takozvanu pomorandžinu koru) utiče i gustina boje, završni efekat je mat (moguće je pod određenim oštrijim uglom primetiti blago presijavanje)
Cenovni raspon se kreće od 1.50 evra po litru do 6.50 evra po litru.
Poludisperzivne boje
Ovaj tip boje na neki način predstavlja klasu domaćih boja za široku upotrebu, ne poleže standardima u proizvodnji boja i svetski proizvođači je ne proizvode, mada je neki strani proizvođači koji posluju u Srbiji, proizvode za naše tržište. U osnovi predstavlja disperziju od slabijih sastojaka. Nje otporna na vodu i mokro brisanje, dobre je paropropustljivosti, što umanjuje njenu pogodnost za bojenje prostorija sa velikom frekvencijom ljudi. Dobre su za bojenje plafonskih površina, i zidova u prostorija sa manjom frekvencijom ljudi. Moguće je tonirati u pastelne tonove, nije moguće dobiti intezivne tonove. Film koji ostavlja je debeloslojni, mat i ostavlja grublju teksturu. Kao i kod drugih proizvoda, u zavisnosti od proizvođača i klase zavisi i kvalitet pa samim tim i cena, postoje poludisperzivne boje sa sasvim pristojnim karakteristikama.
Glavna prednost i odlika poludisperzija predstavlja cena, po litru iznosi 0d 0.60 evra do 1.10 evra.
Par reči za kraj
Ovaj, malo opširniji tekst, ima za cilj da vam približi i pojasni karakteristike i namene boja, da bi ste lakše odabrali adekvatan tip premaza za zaštitu i dekoraciju plafonskih i zidnih površina Vašeg prostora.
Saša Bogosavljević